Avtostop (dəmiryol)

Vikipediya, azad ensiklopediya
Naviqasiyaya keçin Axtarışa keçin
Avstraliyanın Melburn şəhərində avtostop sistemi.

Avtostopişıqfor və digər siqnal vasitələrinin işarəsinə görə dəmiryol qatarını avtomatik dayandıran qurğular sistemi. Maşinist yolun bağlı olduğunu göstərən işarə qarşısında qatarı saxlamadıqda avtostop rels dövrəsinin köməyi ilə qatarı avtomatik dayandırır. Bunun üçün relsin yanında induktor qoyulur və bu, yol işarə qurğusu ilə birləşdirilir. Avtostopun tətbiqi maşinistin diqqətsizliyi üzündən baş verə biləcək qəzanın qarşısını alır, işarəyə riayət olunmasını təmin edir.[1]

İstinadlar[redaktə | mənbəni redaktə et]

  1. Автостоп // Азәрбајҹан Совет Енсиклопедијасы: [10 ҹилддә]. I ҹилд: А—Балзак. Бакы: Азәрбајҹан Совет Енсиклопедијасынын Баш Редаксијасы. Баш редактор: Ҹ. Б. Гулијев. 1976. С. 81.

Əlavə ədəbiyyat[redaktə | mənbəni redaktə et]

  • Брылеев А. М., Поупе О., Дмитриев В. С., Кравцов Ю. А., Степенский Б. М. Устройства измерения скорости и тормозные системы подвижного состава // Автоматическая локомотивная сигнализация и авторегулировка. М.: Транспорт. 1981. 283–285.
  • Казаков А. А., Казаков Е. А. Перегонные устройства автоматической локомотивной сигнализации // Автоблокировка, локомотивная сигнализация и автостопы (7-е изд.). М.: Транспорт. 1980. 220–225, 232–234.
  • Крылов В. В., Крылов В. И. Автостопы и скоростемеры // Автоматические тормоза подвижного состава (4-е изд. 100000 nüs.). М.: Транспорт. 1983. 223.
  • Посмитюха А. А. Устройства АЛСН // Эксплуатация автотормозов, устройств АЛСН и радиосвязи. М.: Транспорт. 1988. 75. ISBN 5-277-00186-7.
  • Системы управления движением поездов // Большая энциклопедия транспорта. 4 (2-е изд. 15000 nüs.). М.: Большая российская энциклопедия. Гл. ред. Конарев Н. С. 2003. 693. ISBN 5-85270-231-5.