Feofilakt Simokatta

Vikipediya, azad ensiklopediya
Naviqasiyaya keçin Axtarışa keçin
Feofilakt Simokatta
q.yun. Θεοφύλακτος Σιμοκάτ(τ)ης
Doğum tarixi 580[1]
Doğum yeri
Vəfat tarixi ən tezi 630
Fəaliyyəti tarixçi, yazıçı
Fəaliyyət illəri 6. əsr–7. əsr

Feofilakt Simokatta və ya Teophylaktos Simokattes (yun. Θεοφύλακτος Σιμοκάτ(τ)ης, lat. Theophylactus Simocatta) — VI əsrin sonu VII əsrin əvvəllərində yaşamış Bizans tarixçisi.

Həyatı[redaktə | mənbəni redaktə et]

Feofilakt Simokattanın həyatı haqqında məlumatlar azdır.[3] Öz sözlərinə görə Misirdə anadan olmuşdu.[3] Bizans imperatorları Mavriki (d. 539 – ö. 602) və Fokanın (ö. 610) kiçik müasiri olmuş, siyasi görüşlərini bölüşdüyü I İraklinin (d. 575 – ö. 641) zamanında yaşamışdır.[3] Bizansın əyaləti olan Misirin prefekti Pyotrla qohum olmağı da Feofilaktın hakim zümrəyə aid olduğunu təsdiq edir.[4] Nina Piqulevskaya(ru) qeyd edir ki, Simokattanın əsərinin analizindən belə qənaətə gəlmək olar ki, o yaxşı məktəb keçmiş, sistemli təhsil almışdır.[5] Ehtimal var ki, o Afinada oxumuşdur.[5]

Tarix əsəri[redaktə | mənbəni redaktə et]

Əsərdən bəzi sitatlar[redaktə | mənbəni redaktə et]

III. 1. Barbarlarla müharibənin təsviri və tarixi hekayəmin əvvəlinə başlarkən, mən ilk öncə avarlarla müharibəni və onun yaratdığı həyacanı xatırlayacam, belə ki, o hadisələrin ardıcıllığına görə daha erkəni və hərbi işlərdən ən əlamətdarı idi. 2. Və həqiqətən də o zaman onlar yeniyetmə ədəbsizliyi ilə bir çox işlər etməyə cəsarət etmişdilər, onlar əslən hunlar idi, bütün köçərilərdən ən xaini, acgözü olan bu tayfa İstr çayının sahilində yaşayırdı. 3. Olduqca önəmli bir şəhəri ələ keçirdikdən sonra, onlar imperator Mavrikinin yanına səfirlik göndərdilər. Avropada yaşayan romalıların həmişə bəhs etdiyi və təriflədiyi bu şəhər Sirmium idi. 4. Bu şəhər imperator Mavrikinin qeysər taxtına oturduğu və imperator porfiri geyinərək Roma dövlətinin qayğısını öz üzərinə götürdüyü zamandan bir müddət öncə ələ keçirilmişdi. 5. Bunun necə baş verdiyini məşhur Menandr aydın şəkildə nəql etmişdir.[6] Artıq bütün detalları uzun təsvirlərdə incəliklə nəql edilmişləri öz təqdimatımda təkrar etməyə və şairlərin etdikləri kimi çatışmazlıqları gileylənməklə göstərməyə nə həvəsim nə də zamanım yoxdur. 6. Şəhər hunların əlinə keçdiyi zaman hərbi əməliyyatların dayandırılıması, hər kəsin rahatlıqla öz işi ilə məşğul olması və sülhün gəlməsi üçün barışıq əldə olundu. 7. Şərtlər romalılar üçün oldquca alçaldıcı idi: bir sıra ağır bədbəxtlikdən sonra, sanki hansısa yarışın hakimləri kimi onlar barbarlara parlaq qəhrəmanlıqlarının əvəzində şanlı hədiyyələr kimi 80 min qızıl təqdim etdilər və hər il bu məbləği tacirlər vasitəsi ilə gümüş və rəngarəng paltarlarla ödəməyi öhdələrinə götürdülər.[7]

I kitab, III başlıq, 1–7–ci xəbər.

VIII. 1. Barbarlar payızın gəlişi ilə hərbi ittifaqa məhəl qoymadan atəşkəsi yenidən pozmağa başladılar.[8]

I kitab, VIII başlıq, 1–5–ci xəbər.

13. Hürmüzün şahlıq hakimiyyətini itirdiyini eşidən oğlu Xosrov adətən yaşadığı yerləri tərk etdi, Hürmüzün düçar olduğu təhlükələrin qorxusu və bu bədbəxtliyin nəticələrinin ona da toxunacağını düşünərək Adrabiqana (orjinalda: yun. Αδραβιγανων)[9] qaçdı.[10]

IV kitab, III başlıq, 13–cü xəbər.

.[11]

VII kitab, VII başlıq, 6–13–cü xəbər.

.[12]

VII kitab, VIII başlıq, 1–5–ci xəbər.

.[13]

VII kitab, VIII başlıq, 13–15–ci xəbər.

Mənbə[redaktə | mənbəni redaktə et]

İstinadlar[redaktə | mənbəni redaktə et]

  1. Deutsche Nationalbibliothek Record #118621807 // Ümumi tənzimləmə nəzarəti (GND) (alm.). 2012—2016.
  2. Çex Milli Hakimiyyət Məlumat bazası.
  3. 3,0 3,1 3,2 Н. В. Пигулевская. — Феофилакт Симокатта и его время ("История"), стр. 9. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  4. Н. В. Пигулевская. — Феофилакт Симокатта и его время ("История"), стр. 9–10. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  5. 5,0 5,1 Н. В. Пигулевская. — Феофилакт Симокатта и его время ("История"), стр. 10. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  6. Pars I: Excerpta de legationibus Romanorum ad gentes, paginam 170–221, 442–447. // Excerpta de legationibus. Auctoribus: Constantinus, keizer van het Byzantijnse Rijk; Carl Gotthard de Boor. Edidit Carolus de Boor. Berolini: Apud Weidmannos, 1903, XXI+599 paginam.
  7. Книга первая. — Гл. 3. Война со славянами и аварами, осада Сирмия (582 г.), стр. 30–31. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  8. Книга первая. — Гл. 4–9. Война со славянами и аварами, падение Сингидуна, Август, Виминакия (584 г.), стр. 35–36. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  9. Примечания. — Книга четвертая – № 8, стр. 206. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  10. Книга четвертая. — Гл. 3–6. Восстание Виндоия и Бестама. Свержение Хормизда IV (590 г.), стр. 98. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  11. стр. 159–160. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  12. стр. 160–161. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.
  13. стр. 161. // История. — Феофилакт Симокатта. Академия наук СССР: Институт истории, Институт славяноведения. Серия "Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы". Ответственный редактор тома Н. В. Пигулевская. Вступительная статья Н. В. Пигулевской. Перевод С. П. Кондратьева, примечания К. А. Осиповой. Москва: Издательство Академии Наук СССР, 1957, 224 стр.

Xarici keçidlər[redaktə | mənbəni redaktə et]