Alqologiya

Vikipediya, azad ensiklopediya
Naviqasiyaya keç Axtarışa keç
Sarqasso yosunları.

Alqologiyayosunları tədqiq edən elm sahəsi,[1] botanikanın bölməsi.[2]

Tarixi[redaktə | mənbəni redaktə et]

Yosunların istifadəsi haqqında ilk qeyd erkən Çin ədəbiyyatında verilir. Qədim yunanlarromalılar yosunları tədqiq etmiş, qədim çinlilər isə hətta müəyyən növlərindən qida kimi istifadə etmişdir, lakin yosunların elmi tədqiqi XVIII əsrin axırlarında başlamışdır. Teofrast (e.ə. 372–287) və Aristotel (e.ə. 384–322) onları "kol" və "ot bitkiləri" kimi qruplaşdırmasından bəri bitkilərin təsnifatı bir çox dəyişikliklərə məruz qalmışdır.

İstinadlar[redaktə | mənbəni redaktə et]

  1. Biologiya lüğəti. Bakı: Çaşıoğlu, 2011, səh. 54.
  2. Алголоҝија // Азәрбајҹан Совет Енсиклопедијасы: [10 ҹилддә]. I ҹилд: А—Балзак. Бакы: Азәрбајҹан Совет Енсиклопедијасынын Баш Редаксијасы. Баш редактор: Ҹ. Б. Гулијев. 1976. С. 222.

Əlavə ədəbiyyat[redaktə | mənbəni redaktə et]

  • Alqologiya // Большая советская энциклопедия[в 30 т.] (3-е изд.). М.: Советская энциклопедия. гл. ред.: А. М. Прохоров. 1969–1978. ст. 1.
  • Alqologiya // Большая советская энциклопедия[в 30 т.] (3-е изд.). М.: Советская энциклопедия. гл. ред.: А. М. Прохоров. 1969–1978. ст. 5.
  • Ботаника. Курс альгологии и микологии. М. 2007.
  • Водоросли и лишайники. Под ред. М. М. Голлербах. — М., 1977.
  • Гарибова Л. В. и др. Низшие растения. — М., Изд-во Моск. ун-та, 1975.
  • Горбунова Н. П. Альгология: Учеб. пособие для вузов по спец. «Ботаника». — М.: Высш. шк., 1991. — 256 с.
  • Дьяков Ю. Т. Введение в альгологию и микологию — М.: МГУ, 2000. — 192 с.
  • Жизнь растений. В 6-ти т. Т. 3. Водоросли, лишайники / Под ред. А. А. Федорова. — М.: Просвещение, 1977. — 487 с.
  • Курс низших растений: Учебник для студентов ун-тов / Великанов Л. Л., Гарибова Л. В. Горбунова Н. П., Горленко М. В. и др.; Под ред. М. В. Горленко. — М.: Высш. шк., 1981. — 504 с.
  • Саут Р., Уиттик А. Основы альгологии. — М.: Мир, 1990. — 597 с.